Основни захтеви за топљење легура могу се сажети у пет аспеката: висок квалитет, висок принос, ниска потрошња, дуг радни век и практичност рада. Његов основни задатак је да испуни техничке спецификације као што су температура и састав растопљеног метала. У савременој металуршкој производњи, претходна обрада растопљеног метала и секундарна рафинација су широко прихваћене технологије топљења за производњу висококвалитетних одливака-.
(1) Топљење ливеног гвожђа
Купола пећи су традиционална опрема за топљење ливеног гвожђа, позната по високој ефикасности производње и ниској цени. Међутим, топљење куполе ствара значајне емисије издувних гасова, које могу лако загадити околну атмосферу. Поред тога, састав растопљеног гвожђа има тенденцију да варира и тешко га је прецизно контролисати, што га чини неприкладним за топљење легираног ливеног гвожђа. Технолошки развојни правац топљења купола је ка већем обиму, интелигенцији и континуираном топљењу, уз компјутерску контролу и праћење ради побољшања стабилности састава растопљеног гвожђа.
Индукционе пећи, с друге стране, производе мање издувних гасова и имају мањи утицај на животну средину. Омогућавају лакше подешавање и контролу температуре и хемијског састава растопљеног гвожђа. Тренутно, индукционе пећи за топљење ливеног гвожђа укључују индукционе пећи са фреквенцијом снаге, индукционе пећи средње фреквенције и индукционе пећи са променљивом фреквенцијом. Индукционе пећи са фреквенцијом снаге се све мање користе због њихове ниске ефикасности и оперативне сложености. Индукционе пећи са променљивом фреквенцијом, са својом-штедом енергије, малом-потрошњом и високом продуктивношћу, добијају ширу примену у производњи ливеног гвожђа.
Процес дуплексног топљења у купола-индукционој пећи је идеалан метод за топљење ливеног гвожђа. Куполаста пећ снабдева растопљено гвожђе у индукциону пећ, која затим загрева и прилагођава хемијски састав растопљеног гвожђа. Овај приступ побољшава металуршки квалитет растопљеног гвожђа уз истовремено смањење трошкова. Додатно, дуплекс процес помаже у равнотежи понуде и потражње растопљеног гвожђа, максимизира капацитет топљења куполасте пећи и олакшава организацију производње.
(2) Топљење ливеног челика
Ливени челик се обично топи помоћу електричних лучних пећи и индукционих пећи средње фреквенције. Електричне лучне пећи углавном користе методе{1}}редукције оксидације за топљење ливеног челика. Индукционе пећи средње фреквенције су једноставне за руковање и могу се користити за топљење угљеничног челика, ниско{3}}легираног челика, разних високо{4}}легираних челика и легура на бази никла-. Без обзира да ли се користи електролучна пећ или индукциона пећ средње фреквенције, деоксидација је суштински завршни корак у топљењу ливеног челика. Коначна деоксидација се обично врши у лонцу током точења, при чему је алуминијум у широкој употреби завршни деоксидатор. Композитна деоксидација алуминијум-калцијума такође се може применити да би се побољшала ефикасност деоксидације.
Како захтеви за квалитетом за компоненте од ливеног челика настављају да расту, све већи број{0}}одливака високе класе се производи коришћењем технологија секундарне рафинације. То укључује вакуумску декарбонизацију, разугљичење кисеоником, одсумпоравање убризгавањем праха и дување аргоном. Технологије рафинирања као што су електротопљење шљаке, мешање аргона, разугљичење аргоном-кисеоником (АОД) и вакуумско разугљичење кисеоником (ВОД) могу да смање захтеве за додавањем легуре, побољшају чистоћу растопљеног челика, побољшају чврстоћу и жилавост одливака и ниже стопе одбијања ливења.
(3) Топљење легуре алуминијума
Ако процес топљења легуре алуминијума није стриктно контролисан, вероватно ће се појавити дефекти ливења као што су рупице, инклузије оксида и порозност скупљања. Технологије-уштеде енергије и методе за топљење легуре алуминијума обухватају дизајн структуре пећи, технологију мешања трајних магнета, технологију сагоревања ваздуха на високим{2}}температурама, технологију сагоревања обогаћену кисеоником-, технологију изотермног топљења, као и употребу нових-нових материјала за рекуперацију топлоте за рекуперацију топлоте.
Код топљења легура алуминијума, традиционални процеси рафинације засновани на хлоридима{0}} који користе хлориде као што су соли хлора и хексахлоретан постепено се укидају због њиховог загађења животне средине и штетних утицаја на здравље људи. Тренутно се за рафинацију углавном користе инертни гасови као што су аргон и азот.
